O uljima i mastima
BIOC excellent ulja svakodnevno cedimo od svežeg, čistog semena u ograničenim količinama.
To praktično znači da smo ulje iscedili po vašoj porudžbini.
Tako do vas stiže izuzetno sveže excellent ulje vrhunskog kvaliteta i ukusa.
O uljima i mastima:
RAZLIKA IZMEĐU TOPLO I HLADNO CEĐENOG ULJA
U procesu vrućeg ceđenja ulja, seme se tretira mehanički i termički, melje se, meša sa vodom i zagreva na 100 °C do 110 ° C. i zatim cedi.
Proces hladnog ceđenja je potpuno drugačiji. Bez mlevenja i mešanja sa vodom, bez zagrevanja ili pečenja, već samo ceđenje ulja presom iz celog, zdravog semena. Suština hladnog presovanja je da temperatura koju stvara pritisak u trenutku kada se seme cedi ne prelazi temperaturu ljudskog tela (do40°C). Time smo sačuvaliu sve prirodno prisutne biološke vrednosti nutritivnog bogatstva.Tako proizvedeno ulje je svetlije, nije toliko gusto, ima prefinjen veoma nežan miris, a ukus je takođe veoma blag i delikatan. Samo je mali postotak sirovine dovoljno kvalitetan da osigura savršenu aromu, miris i ukus finalnog proizvoda. U procesu hladnog presovanja, prinos je duplo manji, jer je potrebno duplo više probranog kvalitetnog semena.
MASTI I MASNE KISELINE VAŽNE ZA ZDRAVLJE NAŠEG ORGANIZMA
Pravilno izabrane masti u umerenim količinama mogu biti korisne i povoljne za naš organizam. Masti se često prve na popisu nezdrave hrane. Ali i kod masti je slično kao kod drugih stvari u životu. Štete nam ako preteramo s njima, i zato je najbolje da ih dobro upoznamo.
Masti su veoma bitne za vaše zdravlje jer one sadrže masne kiseline važne za život, povećavaju energetsku gustoću hrane, utiču na apsorpciju vitamina topivih u mastima (sprečavaju nastanak hipovitaminoza A, D, E, K), poboljšavaju ukus hrane i daju rezerve energije u organizmu.
Masti u ljudskoj ishrani imaju hranjivu, energetsku, gastronomsku i dijetoprofilaktičku vrednost, pri čemu je prehrambena i preventivna vrednost za ljudsko zdravlje postignuta samo ako masti ne zauzimaju više od 30 % energetske vrednosti obroka, pri čemu bi prema preporukama svetske zdravstvene organizacije (WHO) udeo zasićenih masnih kiselina trebao biti što manji (0 % –10 %), polinezasićenih (esencijalnih) u odgovarajućem udelu (3 % –7 %), a preostali deo trebaju zauzimati mononezasićene masne kiseline. Dakle, ne samo količina nego kvalitet masti (sastav masnih kiselina, sadržaj vitamina, sterola) ima važnu zdravstvenu i prehrambenu vrednost. Ona se razlikuje u različitoj prehrani populacije.
Masti čine esterificirane masne kiseline koje u manjim količinama prate i vitamini, fosfatidi, steroli i voskovi. Svojstva masti zavise od strukture masnih kiselina u mastima i dele se na:
- zasićene masne kiseline,
- jednostruko, odnosno mononezasićene masne kiseline,
- višestruko, odnosno polinezasićene masne kiseline.
Zasićene masne kiseline
Najviše zasićenih masnih kiselina nalazi se u životinjskim mastima. One su najmanje poželjne jer povećavaju holesterol u krvi, a time i opasnost od bolesti srca i krvnih žila i drugih bolesti.
Mononezasićene masne kiseline
Poželjne su jer u preporučenim količinama smanjuju opasnost od oboljenja srca i krvnih žila budući da smanjuju loš holesterol (HDL) u telu.
Polinezasićene masne kiseline
Za čoveka su od životne važnosti. Organizmu je potrebno oko 15 grama dnevno. Neophodne su za razvoj i normalno funkcionisanje organizma. Ljudski organizam ne može ih stvarati, zato je glavni izvor tih kiselina kvalitetno biljno ulje.
Preporučena količina takvih masti je 3 % – 7 % energetske vrijednosti obroka. Esencijalne masne kiseline pomažu u regulaciji holesterola, jačaju stanične membrane i otpornost organizma i pomažu u sintezi prostaglandina koji regulišu fiziološke funkcije u ljudskom organizmu.
Masne kiseline omega-3 i omega-6
Masne kiseline omega-3 i omega-6 sastojci su polinezasićenih masti i vrlo su važne za funkcioniranje i razvoj mozga. Bogat su izvor masnih kiselina omega-3 dubokomorske ribe, zeleno povrće, laneno ulje i konopljino ulje.
Najviše masnih kiselina omega-6 nalazi se u biljnim uljima.